Spring 5 u 1 sat(ovi)

Nikada nisam volela da nosim satove, a onda sam se zaposlila u školi. Vremensko ograničenje od 45 minuta i zvono koje označava početak i kraj časa nateralo me je da ih zavolim jer su mi postali neophodni. Nekoliko pitanja sam oduvek postavljala kada su u pitanju satovi ali je najupitnije bilo:

Kako imati jedan za sve odevne kombinacije? 

DSC_0671.jpg

Kvalitetni satovi su skupi i teško je imati i jedan, a o više takvih ne vredi ni da pričamo. Onda sam jedan dan na Aldovom sajtu videla jedan sat sa pet različitih narukvica i oduševila sam se koliko su praktični. No, kada sam otišla u Aldo, oni nisu imali kombinaciju narukvica koja se meni dopala.

U Springu su imali baš ono što je meni potrebno. Jedan sat, pet narukvica i skromna cena od nekih dvadesetak dolara i ja sam već bila na kasi. Ovo je kombinacija koju sam odabrala:

DSC_0662.jpg

Za početak – plave narukvice. Plava sa crvenkastim sidrima je za mene letnja, da ne kažem “morska” kombinacija koju volim jer se , zbog nedefinisanosti boje sidara, može lako kombinovati i sa tamnoroze i sa crvenim detaljima u vidu karmina i laka za nokte.

Druga, čistoplava narukvica, idealna je za svakodnevnu odevnu kombinaciju koja uključuje jeans.

DSC_0658.jpg

Druga, malo “svečanija” kombinacija jeste moj najčešći izbor za dan i noć. Braon narukvicu najčešće nosim jer mi se slaže uz čizme i uz najviše zimske i jesenje odeće, a zlatna narukvica je uvek moj izbor za svečane prilike i večernje izlaske. Kada stavim sat sa zlatnom narukvicom nije mi potrebno više komada nakita jer je takav sat sam po sebi dovoljno efektan.

DSC_0653.jpg

Ovih dana nosila sam svoju prolećnu,narandžasto-belu kombinaciju. I dalje proleće prizivam…

DSC_0661 (1).jpg

Do idućeg čitanja, pozdrav!

V.V.

Sat(ovi) – Spring

Photo by Gregorio Rizzo

Advertisements

9 thoughts on “Spring 5 u 1 sat(ovi)

  1. OK, tek sad ništa nije jasno… Predlažeš marku sata koja ne postoji u Srbiji i iskazuješ cenu u dolarima? Za koga je to, kome to koristi? Kooooolika bespoentnost! Uopšte, naslov bloga je na engleskom – zašto, ako je (štagod da je) tema bloga namenjena lokalnim čitaocima? I koji li je to sad “small city”, dal negde u Americi ili u Srbiji…? Nemoj bacati vreme na ova sranja, radi nešto korisnije u životu. Deluje po fotografijama da ipak nisi toliko mlada, pa da može da ti se oprosti ovaj izlet u bespoentnost.

    Like

  2. Poštovana Vanja, drago mi je da ste se odlučili za ovaj korak te da vašu kreativnost, znanje kao i sposobnost pisanja podelite sa drugima, ulepšate im svakodnevnicu u opšte prihvaćenoj apatiji i depresiji na prostorima gde se razume “naš” jezik. Vaša zadivljujuće snažna energija, to je svetlo balkanskog dubokog bunara. Siguran sam da će vaš blog podstaći mlade talentovane ljude, umetnike, vizionare, sanjare i one koji još nisu upoznali sebe da naprave bar jedan korak bliže ostvarenju svojih ličnih ciljeva…jer ipak, svako od nas ima svoj put razvoja ali nam nedostaju oni koji motivišu, podstiču, oni koji vode “slepe”, oni koji uživaju dok pomažu drugima. Vi ste svojim radom svakako to mnogo puta dokazali. Niko od nas nije pametan i sposoban kao svi mi zajedno. Poznavajući vaš rad i nivo profesionalnosti siguran sam da će vaš blog da blista kada vreme udari svoje temelje.

    Kao doktor psihologije, seksolog i life coach izuzetno je tužno i poražavajuće videti gorčinu, kritično nizak nivo samopoštovanja i samopouzdanja, nezadovoljstvo, zavist i malograđanski duh kod više od 90% populacije. No, bolji dane nam stižu. Oni su ogledalo sazrevanja organizma koji poznajemo pod imenom svet, gde je svaki pojedinac samo jedna ćelija ovog savršenog organizma koji je očigledno i u 2016. prilično pun ćelija “karcinoma”. Sv. Nikolaj Velimirović je u svojim spisima Molitve na jezeru zabeležio da su sve ovce u nama, i svi vukovi u nama.

    Vaš blog će nesumljivo polako razbiti prihvaćene kodekse ponašanja i veoma se radujem tome. Negativni komentari puni besa i gorčine svakako treba da budu deo vašeg bloga, dok čovečanstvo ne postigne zavidan nivo samospoznaje, a dolaze od osoba koji ne shvataju dubinu i poentu vašeg rada punog Ljubavi i pozitivne energije u nadi da će naš “veliki organizam” biti sve zdraviji. Na moju žalost, u slučaju Jelene to je više nego očigledno te se nadam da će doći do samospoznaje. Bes, mržnja, zavist, emotivno neispunjen, kao i loš seksualni život su samo deo znakova koji su nama psiholozima lako vidiljiv kroz gore napisane reči.

    Ovo je vaš blog te ga kreirajte onako kako vi želite i mislite da je najbolje. Greške i saveti su dobrodošli, one nas navode da postanemo bolji nego što smo danas. Verujući u sebe prepreke trenutno nestaju. Siguran sam da blog pišete iz Ljubavi i zbog toga što vas čini srećnom. Lako je biti srećan, zar ne? Drugi ljudi su tu da donose zaključke na osnovu trenutnog ličnog duhovnog i emotivnog razvoja; životnog kraće rečeno.

    Volite ono što radite, živite život punim plućima i univerzum će vam poslati najlepše darove. Budite najbolji što možete biti! Želim vam svu sreću u daljem radu na vašim projektima jer ste vašu hrabrost i odlučnost konačno podelili sa nama. Ovo je tek početak…

    Like

  3. Nije mi palo na pamet da postoje 5u1 satovi… Skroz mi se dopada tekst, kratko i slatko. I fotke su super, dobra ideja kako prikazati satic…

    Like

  4. Svi smo mi naravno svesni da u našem društvu postoje klasteri koji su usko-specifični i koji su sačinjeni od vrlo sličnih ljudi, te da ekipa u nekim od njih može biti prilično kompaktna. Ako neko prihvata savete od samokrštenog lajfkouča koji ne zna da je “nesumljivo” nepravilno, onda u redu, ok. Ako neko piše blog sa temama koje se tiču određenog, lokalnog klastera i to predstavlja konačni cilj pisanija, onda opet ok. Ima tu slobodu. Ja zadržavam svoju slobodu da iskažem svoje čuđenje da ovakav blog kakav za sada jeste može da bude koristan bilo kome van tog nekog vrlo uskog kruga ljudi. Ako cilj i nije da se izađe van tog kruga, onda iskazujem bespoentnost utrošenog vremena.

    Ja od blogova, knjiga, kolumni, eseja uvek očekujem da pročitam nešto novo, nešto sveže, ma koja to tema bila. Svaka devojka danas pak zna majice iz H&M-a, patike iz Riboka, koriste Rosegal sajt, Ali Ekspres… Ima klinki koje to rade na ovim blogovima i koje su praćene, a bogami često i dobro plaćene za to. Snađu se, efikasne su. Danas ih ima dosta (čitaj: previše) jer je ta tema očigledno postala linija manjeg otpora za SVE devojke koje bi da nešto pišu, a istripovale su se da su modni gurui. Pevač koji zna da peva – peva, glumac koji zna da glumi – glumi, sportista sa talentom i fizičkim predispozicijama će biti pro u nekoj disciplini, a danas ispada da ko se nigde ne nađe – uzme da piše nešto. Tako se množe mnogi koji pišu o istim stvarima i često misle da je to zanimljivo širokim masama čitalaca, masama van klastera u kojoj se sam autor nalazi. Jednostavno, ako imaš za cilj da te čita što više ljudi valjda inicijalno moraš stati sa obe noge na zemlju i razmisliti ko će to čitati, zaista? Ako to nije cilj, onda samo zaboravi da bilo šta napisah.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s