Trčale su dame, a i deca. Za srećnije detinjstvo, za zdraviji život…

Ja mrzim da trčim. Pokušavala sam bezbroj puta. Sa muzikom, bez muzike, u društvu, sama… I nikada mi se nije dopadalo. Trčanje. Nisam pronalazila nikakvo zadovoljstvo u takvoj vrsti rekreacije.

14364656_959460280850040_46773205513855461_n.jpg

Juče sam istrčala 5 kilometara damske trke u kojoj su učestvovale samo žene. Bilo je i devojaka, pa čak i devojčica. Nikada u životu nisam trčala sa uživanjem kao što sam to juče učinila. Nekoliko ljudi je obećalo da će ići sa mnom. Otišla sam sama na kraju. A nisam bila sama, bilo je toliko divnih žena oko mene. Žena različitih godina, zanimanja, izgleda, ali jedno je bilo zajedničko svima njima. Osmeh! I na početku, i u toku, i na samom kraju trke. Sve su žene trčale sa osmehom…

unnamed (2).jpg

I nisu samo žene trčale juče, trčala su i deca i to trku za srećnije detinjstvo. Bilo je pravo uživanje gledati ih i bodriti ih sa strane…

unnamed (5).jpg

Daleko sam od kondicije i bilo je teško trčati, priznajem. Ponekad sam bila toliko spora da sam bila besna na samu sebe. Ali tu su bili prolaznici koji su davali podršku nama koje smo trčale. Znate, kada vam petogodišnje dete poviče: “Bacite pet, bacite pet” i ispruži ruku da primi “petaka”, treba li vam veća motivacija? Kada vam se u prolazu iz mase ljudi iznenađena koleginica obrati, ne verujući da ste vi osoba koja bi trčala, možete se samo nasmejati. Seti vas to na neke pređašnje dane, sportske dane, dane kada su vas svi prepoznavali kao osobu koja sport živi . Zaboravite da vas neki ljudi ne vide tako, tako kako se vi duboko u sebi osećate. Iako ste sada samo rekreativac, iako ne trčite svaki dan. Ima li veće motivacije od toga da sretnete svog bivšeg profesora fizičkog i podsetite ga da ste baš vi bili ti koji su uvek vodili zagrevanje na času fizičkog i da je bar nešto od tog sportskog duha ostalo u vama? Ima li lepšeg osećaja kada vidite svoje bivše učenice kako vas obilaze u trci i poželite im dobar rezultat?

unnamed (6).jpg

Toliko je lepih utisaka ostavila ova trka na mene, trka koju sam krenula da istrčim sama, a istrčala sam je sa 64 žene zajedno. Baš kao što neke teške životne borbe vodimo same i to samo iz razloga zato što se nismo okrenule oko sebe. Samo zato što nismo svesne koliko se žena oko nas bori i koliko ih se od prošle borbe oporavlja. Kada osvestimo tu činjenicu, jasno će nam biti da je osmeh i ruka podrške nešto najvrednije što jedna drugoj možemo da pružimo.Pa, šta čekate? 

unnamed (1).jpg

Do idućeg čitanja, veliki pozdrav,

V.V.

DSCF4332.JPG

Photo by Erika Blašković i Arpad Šarkezi

Veliko hvala Ark Somaraton na organizaciji.

Hvala Nacionalnoj asocijaciji lečenih od raka i portalu podrške lečenima od raka u Srbiji, biramozivot.rs

Hvala volonterima Crvenog krsta i svima onima koji su učinili da ova trka bude pravo uživanje.

Hvala ljudima koji su mi dali vodu i svim slučajnim prolaznicima koji su me bodrili u ovoj trci!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s